Kažnjavanje dece 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8 | Nivo: Filozofski fakultet Novi Sad

Kazna i kaznjavanje se različito definišu ne samo u različitim naukama, već i u okviru jedne nauke, pa čak i jedne discipline. Značenje pojma kažnjavanje često se sužava samo na fizičko kažnjavanje i grubo postupanje i oko takvog značenja često se vode rasprave da li je uopšte potrebno i opravdano koristiti kažnjavanje u vaspitanju dece.
Prema Pedagoškom rečniku „ kazne u vaspitanju su sredstvo pedagoškog uticaja koje se primenjuje kad vaspitanik prekrši norme društvenog ponašanja ili ne izvrši opravdano postavljeni zahtev vaspitača“
U psihološkoj literaturi kažnjavanje je shvaćeno na različite načine, mada se sve svodi na smišljeno i namerno davanje negativnih potkrepljivača ili uskraćivanje pozitivnih, koje je uslovljeno detetovim nepoželjnim ponašanjem i koje se preduzima sa ciljem da se to ponašanje spreči. Pozitivni potkrepljivač može biti bilo šta što se
pokaže uspešno u pojačavanju željenog ponašanja, dok negativni potkrepljivač može biti sve ono što smanjuje verovatnoću ponovnog pojavljivanja kažnjavanog ponašanja. Pozitivni potkrepljivači koji se detetu uskaćuju u procesu kažnjavanja mogu biti.: materijalni ( opipljive i materijalne stvari kao što su jelo, novac, igračke), socijalni (neki oblik pažnje ili pohvale o strane roditelja ili vršnjaka), aktivnosti ( učešće u igri, gledanje televizora) i simbolički ( značke, žetoni, koji su sami po sebi bezvredni ali dobijaju vrednost jer ih dete zamenjuje za nešto što želi - ekonomija žetona ).
Elen Kej smatra da kazne nemaju vaspitnog efekta i da su ponižavajuće i za onog ko ih primenjuje i za onog ko se kažnjava. Telesne kazne predaju slabijeg u ruke jačeg i duboko vređaju ličnost deteta. Dete je oštroumno i dobro zna da nema ničeg što se mora i da se ljubav može izraziti i na drugačije načine. Telesna kazna podstiče razvoj mržnje i straha, osećanja koja se koren skoro svakog zla na svetu.
Ciljevi kažnjavanja
Ne postoji jedinstveno shvatanje oko toga šta je cilj kažnjavanja, tako da postoji nekoliko rzaličitih objašnjenja :
Prema teoriji odmazde cilj kazne je osveta - odmazda po principu oko za oko, zub za zub. Onaj ko je napravio prekršaj zaslužuje da bude kažnjen, da bi bila zadovoljena pravda i da se uspostavi ravnoteža između dobra i zla.
Prema teoriji zastrašivanja cilj kazne jeste zastrašivanje prekršioca od ponavljanja prekršaja u budućnosti i zastrašivanje drugih ljudi da ne urade isti preršaj.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]